Jednog dana su živjeli roditelji za sat
za telefon što danas okeeeej, za komunikaciju
nazivamo mobitel. za snimanje
Dok nisu svi imali po sebe, za nešto više, ALI
kad su se bavili telefonom meni nisu oni život
telefoni su im bili važniji da bih rekla ih baci
od televizora, roditelja čak i škole - pa ja trebam da neću,
isto i kao danas, istodobno i meni nemaju
ali mobiteli uglavnom ne ostaju kod kuće kad razgovaramo lice po lice
da ljudi žive mobitelom (govor – networking - ništa važnosti -
igranje - seksanje - itd.) dok rade poslom zauvijek
ili školom pa kad se družili ne mogu jer si meni važniji/-a
ih zaboravili i više se ponašaju od plastike
kao da nije nešto sitnica da neću baviti
za budilicu plastičnim životom. |
| VR, 03.02.2017. |
No comments:
Post a Comment