Lisac Luka (priča prema zadatku)

Prema zadatku: Škrinjica, broj 50 (str. 3). Hvala Andreu za ispravljanje.

Luka je lisac koji lovi zečeve, ali zec Zeko mu je prijatelj da ne bi nikada lovio njega. Dana kad su se služili kao prijatelji, sjeća se.

Zima je stigla u šumu. Padao je snijeg i sve bijelio osim neba i golemih stabla, na njih je ukrasao a da je livada izgledala čudesna i ljepša.

Kad je bio na nogu, čuo je o snijegu, ali prošle zime bile su pretople da snijeg nije stigao dok ova zima nije došla. Stajao je Luka u sredini svega dok je pao snijeg na njega. Otpotčetka je snijeg brže padao da lisac nije dobro vidio ništa pred njima, ipak i mirisio zeca te čuo radosti pa je zec Zeko plesao i pjevao iz kuće tamo i nijedanput otvorio oči.

Nosio je božićnu lizalicu koju mu je dala mama i zelenu mašnu. Za njega je željela posebni dan, istodobno i stalno ga je upozoravala o liscima koji su gladniji u zimu.

Kad su lisac Luka i zec Zeko stajali jedno pred drugom, rekao je Luka, „Tko grize rep grabi sreću.“

Zeko je otvorio oči i iznenadno odgovorio, „Oi oi, nemoj me pojesti!“

„Neću“, vratio je Luka, „jer se ponašaš kao ja se osjećam.“

„Volim snijeg!“

„I ja, ali stariji sam i nemam puno o kojem se radujem.“

Pa je snijeg odgovorio i nužnije padao da su Luka i Zeko gledali oko po oko. Da, njihove oči su komunicirale, budemo prijatelji.

„Imam ideju!“ zaključio je Zeko, „Sgradimo snjegovića!“

„Pokazi mi, pokazi mi!“

„Prvo trebamo gruditi snijeg da je jedna lopta veća od druge.“

Potrčali su u suprotnim stranama, i uskoro su prošli s loptama. Čudio je Luka kako netko mali kao Zeko može gurnuti nešto drugo s većom težinom od njega, ali to nije bila najčudnija stvar taj dan.

Kad su složili lopte, postojao je Snjegović! U njemu se vidjeli osmijeh što nisu stavili pa Zeku je mama dala masline za oči, mrkvu za nos i Oreo kekse za dugme.

„Nismo gotovi!“ viknuo je lisac Luka.

Otišao je po granu i vratio se staviti ju u veću loptu. Oko tog vremena je zec Zarko imao inspiraciju o čemu je iznenadio Luku. Nos je izmijenio Zarko za božičnu lizalicu.

„O da“, rekao je Luka, „naš Snjegović je najzanimljiva stvar na planetu.“

„Dogovoreno.“

Nakon toga se uvijek bili prijatelji. Može biti da čudnije stvari postoje na svijetu, ali za njih njihovo prijateljstvo je raslo od najčarobnjeg vremena pa nisu znali da to može bez snijega što ih isto zanima.